Normalno je da kućni ljubimci dahću, naročito nakon što jure igračke, trče po kući ili nakon što provedu neko vreme na otvorenom, naročito tokom toplih dana.

Ono što nije normalno je teška zadihanost. Koja je razlika? Teško dahtanje obično znači dublje, otežano disanje i može trajati duže nego normalno dahtanje povezano sa uzbuđenjem, igrom ili hlađenjem.

Teško dahtanje može značiti da je vaš pas ili mačka u bolovima i da mogu patiti od toplotnog udara, trovanja, srčanog problema, Cushingove bolesti, pneumonije ili tumora pluća.

Oni od vas sa psima kao što su bokseri, mastifi i sl. Znaju da balavljenje ide u rok službe. Preterano balavljenje, međutim, može biti znak da nešto nije u redu sa vašim psom ili mačkom.

Iznenadno, prekomerno balavljenje i slinjenje mogu ukazivati na toplotni udar, stomatološke probleme – ili je vaš ljubimac progutao nešto što je nadražilo ili upalilo usta, jeo neku toksičnu biljku ili pati od neurološkog problema.

Verovatno ste nebrojeno puta do sada videli da vaš ljubimac bukvalno „loče“  vodu – možda čak i leži obgrlivši posudu za vodu posle igre, posebno ako je bio napolju na toplom danu.

Ali ukoliko se vaš ljubimac konstantno iznova i iznova vraća da pije vodu, to već može bizi loš znak. Pijenje previše vode može biti znak otkazivanja bubrega, dijabetes melitusa, Cushingove bolesti, piometre (gnojna upala materice) kod nevakcinisanih ženskih pasa ili, ređe, psihogene polidipsije, koja nije povezana sa konkretnom bolešću.

Neki lekovi, takođe, mogu prouzrokovati povećanje potrošnje vode.

Primetili ste da se vaš ljubimac ponaša čudno u poslednje vreme? Promena u ponašanju vašeg ljubimca, kao što je neprovocirana agresivnost, ćudljivost, neujednačen temperament, hiperaktivnost, strah, anksioznost, pokornost ili neaktivnost – više se ne igraju igračkama, birajući da budu sami u drugoj prostoriji, čak i nedostatak apetita, može biti snažan pokazatelj da nešto nije u redu.

Bol i nelagodnost su najčešći razlozi za promenu u ponašanju vašeg ljubimca. Promene u ponašanju mogu biti povezane sa disfunkcijom štitne žlezde kod pasa, hipertireozom kod mačaka i drugim medicinskim stanjima kao što su pankreatitis, rak, artritis, paraziti, kožne alergije, srčane bolesti ili povrede.

Nemojte misliti da je smrdljiv zadah vašeg ljubimca posledica starenje. Zapamtite: zdravi kućni ljubimci ne smrde. Ako je vaš ljubimac počeo da miriše na drugačiji način – loš dah, smrdljive uši i koža, gasovi koji stvaraju neprijatne mirise – mogao bi postojati neki problem.

Loš zadah može biti siguran znak bolesti zuba, oralnog melanoma, dijabetesa ili zatajenja bubrega. Mošusni miris ušiju je obično znak infekcije uha.

Smrdljiva koža, koja je povremeno praćena svrbom, ljuštenjem kože ili kožnim lezijama, može biti indikator alergija, seboreje ili bakterijskih ili gljivičnih infekcija.

Iako možete biti naviknuti na kućnog ljubimca koji redovno proizvodi neprijatane gasove, promena intenziteta mirisa može biti znak gastrointestinalnih bolesti.

Ukoliko primetite neke od ovih znakova, neophodno je da što pre kontakirate veterinara i pružite vašem ljubimcu adekvatnu zdravstvenu negu.